Sedim ja malopre i razmisljam sta bih iz sobe mogla da prodam. Ne zato sto, kako kazu babe, pijem drogu ili za krpe, vec ide upis, a ovi s Filoloskog umislili da smo vec usli u Evropu bas sad kad su moji nacisto ugasili. I pade mi na pamet ono silno tozla sto sam dobila za punoletstvo. Zlato ne nosim, ali znam da bi mi keva oci iskopala ako to nestane. Jer "to uvek ima vrednost". Par sekundi posto se ideja rodila vec sam bila odustala od takvog poduhvata, zivot mi je mio. Setim se ja prstena koji mi cale kupio za taj rodjendan. Ja birala, red zutog, red belog, i tako 5-6 redova, odozgo oblozen cirkonima. Mlado, neiskusno, sta ce meni to koj kurac, gde to da nosim, na politickim banketima?! Kako god, resim da ga stavim na prst posle 3 godine. Samo sto je dosao do polovine prsta kojim obicno pokazujem "postovanje" neistomisljenicima, prislonih palac da ga malo, jelte, poguram. I odjednom, ispade deo. Na ostatku kruga jos dva preloma. Ko da je od gline covece, a ne od zlata! Posto nije moguce da sam postala Hulk u sekundi, logicna objasnjenja su sledeca: ili je neki intruder zasro i ostavio to tako da ja dokrajcim, ili mi je taaaako zavukla ona tetka od koje smo to uzeli. Bice da je ovo drugo. Znaci, 2008. su takodje bile devedesete, ne znam zasto ljudi odbijaju da to shvate. Te devedesete su ionako vanvremenska karakteristika naseg drustva, evo i trenutno se desavaju. Kad mi kazu "vracaju se devedesete" sa onom polusetnom, polu-"propadosmo" facom, ne mogu a da ne pitam "a kad su pa otisle"?
Kad smo vec kod toga, i one "uzmi skuplje-duze ce trajati" naocare su mi se raspale, ne mogu Jugonostalgicarima da objasnim da danas ako puknes pare ne znaci da uzivas kvalitet. Sad izgledaju ko narodna rukotvorina zbog mog uverenja da sve moze da se popravi izolir trakom.
I tako umesto prstena ispade prstenac. A o politickoj pozadini da ne pricam ( uvek postoji politicka pozadina). Ako jos jednom podvucem da Turci nikada nisu otisli, a devedesete nikada nisu prestale, poludecu. Kako se bre, svuda u svetu nesto menja, samo se mi uvek potrudimo da iz svake epohe skupimo na gomilu najvece sranje i prenesemo ga u sledecu?
Nista, skupicu valjda da popravim burzujski prsten, trebace mi kad postanem akademski gradjanin.
